Ja izviđač

Bio sam jako mali kada sam prvi put otišao sa roditeljima na letovanje. Bio je to izviđački kamp Odreda izviđača ,,Lola' u Stolivu, malom mestu na crnogorskom primorju.

Izviđače koji su kao i mi danas brinuli da kamp funkcioniše na najbolji mogući način upoznao sam kroz različite aktivnosti.

Tada, kao klinac od desetak godina bio sam fasciniran tim mladim ljudima, njihovom pozitivnošću, spremnosti da pomognu i daju svoj doprinos.

Jedan od njih bio je i on. Matić.

U početku običan momak dosta stariji od nas, Matić je bio neko ko sam ja želeo da budem kad porastem. On je razlog zbog kojeg sam postao mali izviđač, klinac na kome je izviđačka košulja četiri broja veća izgledala kao da sam u najmanju ruku klovn. Bio sam najmanji i najmlađi u vodu i samim tim posvećivano mi je najviše pažnje. Bio sam ponosan i važan. Sa starijima od sebe išao sam na akcije, uspevao da pređem za mene do tada nedostižne staze, imao puno drugara sa kojima sam iščekivao svako nedeljnje jutro, svaki sastanak. Matić je nas, članove svog voda svojim humorom dovodio do suza, bio strog kada smo zaslužili, ali pre svega bio neko ko je na najlepši i najbezbrižniji način vodio računa o nama. Te dane pamtim kao najlepše dane detinjstva. Dane kao izviđač sa maramom oko vrata, drugarima koje sam tada upoznao, a sa kojina sam i danas drug. I više od druga, prijatelj. Dani kada sam razmišljao o tome da po uzoru na Matića ja za nekoliko godina budem vodnik klincima, budem im uzor, inspiracija..budem neko ko će uvek biti tu za njih.

Godinu dana kasnije svi moji snovi i planovi pali su u vodu.

Više nisam bio izviđač, a Matić više nije bio živ.

Tragedija koja se desila odnela je mladi život. Jednu od najdivnijih osoba koje sam poznavao u to vreme. Osobu koja mi je i dan danas inspiracija u izviđačkom radu, neko zbog koga je reč izviđači bila lepša i draža.

Plakao sam kao kiša. Srušio se taj imaginarni svet koji sam zajedno sa drugarima gradio, naravno uz njegovu pomoć.

   Od uspomene na njega danas ostala mi je samo vodna sveska. U njoj sam upisan kao član voda ,,Škorpioni'. Ostalo mi je i sećanje na njegov osmeh. Ništa više. Jako malo, ali opet previše. Iako sam bio jako mali znao sam kako je kada ti je neko drag i kada ti znači. Znao sam kako je i kada ti neko nedostaje.

Danas, desetak godina kasnije ja sam na toj poziciji da brinem o deci. Nekada sam jako interesantan, nekada neko ko zanoveta previše, ali pre svega ja sam neko ko je sa njima proveo i provodi najlepši deo svoje i njihove mladosti.

   Kao član izviđačke organizacije naučio sam da su izviđači tim, da do cilja mogu samo zajedno, da je to organizacija koja osobe različitih karaktera i shvatanja stapa u samo jednu reč - DRUGARSTVO. Kao izviđač stekao sam puno prijatelja za ceo život, doživeo neke od najlepših trenutaka u životu, naučio da budem deo tima, naučio da saslušam druge čak i kada mi nije po volji.

Naučio sam da budem i drug i neko ko će svojim ponašanjem motivisati mlade ljude da za koju godinu oni brinu o najmlađima, a da ja kao stariji član budem podrška za sve što budu radili i neko ko će im dati pravi savet.

Rađamo se, živimo i na kraju umiremo. Bitno je da u toku svog života radimo ono što volimo, imamo ljude kojima značimo i koji nam znače, budemo ponosni na to što jesmo i na to što radimo.

                                                                JA SVAKAKO JESAM!

Autor: Milan Janković

Najnovije vesti

Novo u galeriji